Kad sam čula za ovaj film, po forumima sam videla da je veoma popularan, da ima najbolje ocene i odlučila sam da ga pogledam. Međutim, iako film ima dosta originalnu priču, spada u pomalo patetičan film. U nastavku ovog teksta pročitajte i zašto.

Ono što mi se dopalo u filmu je ideja za priču, sa neverovatnim krajem, koji, iskreno, mami i suze, veliča prave i iskrene ljubavi. Njima je, jednostavno, bilo suđeno da ostanu zajedno, uprkos brojnim preprekama.

Ono što mi se nije dopalo jeste previše detalja u priči, koja više liči na bajku. Pored toga, film obiluje i brojnim nelogičnostima:

- mladić se na prvi pogled zaljubljuje u devojku, a i ona u njega (ali bukvalno, što ne znači da je nemoguće)

- i pored činjenice da ona boravi kratko u mestu odakle je on, prepuštaju se strastima i ljubavi, pritom nedovoljno spremni (ili isuviše mladi) da se bore za ljubav

- raskidaju zbog naivnog razloga.

Ono što se izdešavalo posle raskida je neverovatno. Ona se sprema za udaju sa drugim, vidi sliku ovog prvog i odjednom joj prorade emocije. Njihova ljubav je kratko prikazana da bi se okarakterisala kao VELIKA ljubav, zbog koje je ona odlučila da se vrati u to mesto i poseti ga.
Dakle, film oblikuje ''za ne poverovati'' scenama, kao i nekim previše ''providnim'' scenama. U filmu postoji i previše patetike, posebno u njihovim zajedničkim trenucima i na samom kraju filma. Oni na sve, isti dan i umiru, što, opet može da kaže samo koliko su se voleli, ali opet, u filmu nije prikazana dovoljno njihova ljubav (više je to bila strast među njima), da bi film imao takav kraj.

Ono što bih promenila jesu neke scene. Najpre početak. Našla bih bolji razlog da se posvađaju   i prekinu kontakt. Uvela bih njena razmišljanja o njemu za tih sedam godina, njenu neodlučnost da se uda za drugog, malo više borbe za momka u kog se zaljubila. Njegov lik je, u tom smislu, bolje prikazan. On se borio za nju, išao je da je traži, slao pisma, a ona ništa... Malo bih više posvetila pažnje njihovim zajendničkim trenucima, jer se, u suprotnom, stiče utisak da nisu bili povezani toliko da bi se to okarakterisalo kao prava ljubav. Gluma između njih je veštačka, jer između njih nema hemije. Dakle, promenila bih i glumce.

I ono najvažnije, s obzrom da sam pročitala i knjigu, koja je naspram filma desetka, uvela bih i u film neke bitne scene koje nedostaju, a koje, iz meni neobjašnjivih razloga, nisu stavljene u film.

Poruka filma trebala je da pokaže snagu prave ljubavi. Donekle je, u ovom filmu to prikazano, ali kraj filma i kompletna priča, kjoa je prethodila tim poslednjim scenama, jednostavno se ne uklapa. Nisu prikazani momenti ''tolike'' ljubavi, koliko je to prikazano na kraju. Te. Nisu prikazani momenti ''tolike'' ljubavi, koliko je to prikazano na kraju.  

Glumačka ekipa je solidna, ali glavni glumci nikako, jer između njih nema te hemije

Ocena: 6/10

Kao što pomenuh, knjiga je mnogo kvalitetnija i lepša od filma, tako da mi se čini da ekranizacija ovog romana nije bila u potpunosti uspešna.